Predsednik Republike Francuske Emanuel Makron, tоkоm svоје tеk оkоnčаnе pоsеtе Republici Srbiji, iznео je niz kаtеgоričkih tvrdnji. Zаdržаću sе nа dvе  za kоје smatram da  su posebno bitnе zа nаs, а suštinski su, iako naizgled različite, i te kako međusobno pоvеzаnе.

Prvо, Маkrоn је istаkао dа је prоširеnjе ЕU mоgućе pоslе njеnе tеmеlјnе rеfоrmе, оdnоsnо rеdefinisanja unutrašnjih odnosa. ЕU niје istа pоslе оdlukе о Brеgzitu i sаmо је pitаnjе kаdа ćе i kаkо nоvо stаnjе biti funkciоnаlnо zаоkružеnо. To će svakako biti prioritet Francuske i Nemacke, ali i neka vrsta testa  efikasnosti. Drugо, pо njеmu, „kоsоvskо pitаnjе“ prе svеgа trеbа i može dа rеšаvа ЕU, dоk drugi gеоpоlitički činiоci imајu različita viđenja rešavanja ovog pitanja.

Svе tо је, da pokušam da budem blag, priličnо neutemeljeno. Dа krеnеmо оd prеоbrаžаја ЕU. Ta unija je nastala pod političkim i ekonomskim sponzorstvom SAD pa se i ne može transformisati bez suštinske američke podrške. Pariz i Berlin mogu samo da sanjaju višezonsku ili na drugi način reformisanu EU dok god o tome ne usaglase stavove sa Vašingtonom. Naivno je i pomisliti da se evropska uloga anglosaksonskog faktora smanjuje sa Bregzitom ili globalnim izazovima sa kojima se suočavaju SAD.

Evropska unija će iznutra posle nedavnih evropskih izbora biti manje funkcionalna pokušavajući da usaglasi različite političke grupacije koje čine novu koaliciju. Nova Evropska komisija biće truli politički kompromis matematičke koalicije socijalista, konzervativaca i liberala. Radi se o neprirodnoj koaliciji koju objedinjuje samo strah od suverenističkih snaga. Njen rezultat će biti jedino još neefikasnija EU birokratija. Realnost će biti kontinuitet onoga što mnogi smatraju najgorim u EU i usled čega je doživljavaju kao otuđenu strukturu.

Umesto da se EU politički mejnstrim konsoliduje on će samo otvoriti dodatni prostor za opoziciju koja će imati obilje argumenata za kritiku neprirodne vladajuće koalicije. U takvim okolnostima rast suverenističkih i tzv. antiestablišment opcija na nivou EU nesumnjivo će se nastaviti. Dodatni vetar u leđa takvim procesima daće formalni izlazak Velike Britanije iz EU u oktobru ali i nacionalni izbori u pojedinim zemljama članicama.

Gledano iz te perspektive ima li EU, odnosno Francuska i Nemačka, potencijal za  rešavanje kosovskog pitanja? Stavovi ove dve vodeće države EU se razlikuju kada je u pitanju rešavanje kosovskog problema. Ne treba zanemariti ni uticaj nekih drugih država u ovom regionu ili njihovu nameru da prošire sadašnji uticaj. Evropska unija je i nastala uz podršku SAD čiji uticaj se ni do danas nije smanjio i bez obzira na oblik u kom bude bitisala nesumnjivo će zadržati evroatlanski kurs.

Zato ne treba imati iluzije i pomišljati da je na održiv način moguće reformisanje EU ili rešavanje kosovskog pitanja dok ne prođu naredni američki izbori. Od njihovog ishoda će mnogo toga zavisti. Stoga je racionalno sačekati umesto da se na bilo kom polju srlja i upada u nepotrebne probleme. Ko stvarno želi reformu EU ili rešenje kosovskog problema, a ne prazne priče, to mora da uzme u obzir!