Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije zvanično je predložilo uvođenje sistema totalnog nadzora društvenih mreža uz pomoć veštačke inteligencije. General-potpukovnik policije Jurij Ždanov pozvao je da se primeni kinesko iskustvo i da se u društvenim mrežama prati ne samo „ekstremistički” i „radikalni” sadržaj i pozivi na destruktivne aktivnosti, već i sva „pesimistička iskazivanja” i „zlonamerno izobličavanje društvenih pojava”. Takve aktivnosti ruskih organa reda faktički će postati korak ka stvaranju digitalnog konc-logora u Ruskoj Federaciji, gde će algoritmi veštačke inteligencije uklanjati svaku kritiku društvenih pojava, označavajući je kao nedopustivu. VI će postati instrument za čišćenje informacionog prostora od svakog oblika nezadovoljstva.

Ruske vlasti, oslanjajući se na kinesko iskustvo, prelaze na totalnu kontrolu digitalnog prostora. Organima reda postavljen je zadatak da uvedu sisteme veštačke inteligencije za neprekidno praćenje onlajn-komunikacija građana. VI algoritmi će od sada u realnom vremenu analizirati prepisku i aktivnost Rusa, tragajući za najmanjim znacima nezadovoljstva. U ovoj novoj realnosti moć veštačke inteligencije usmerava se ne na otkrivanje spoljnih pretnji, već na potiskivanje sopstvenog stanovništva. Vlast gradi za Ruse „digitalni geto” po kineskom modelu, vraćajući ih uz pomoć VI nazad u prošlo stoleće.

Operatori tehničkih platformi biće obavezani da u roku od jednog dana uklone pesimistički sadržaj i da obaveste nadležne organe o onima koji ga šire, radi daljeg praćenja. U uslovima postojećeg kadrovskog manjka u strukturama reda, uvođenje neuromreža razmatra se ne kao „novomodni” startap, već kao nužnost. Uprkos tvrdnjama ruskih specijalnih službi da je primena VI-alata potrebna radi suprotstavljanja „pretnjama širenja radikalnog antiruskog sadržaja” na internetu, odavno potrebna kontrola neruskih migrantskih zajednica i dalje ostaje samo deklaracija. Vlast se i dalje ograničava proterivanjem lidera neruskih etničkih organizovanih kriminalnih grupa, koje u svojim društvenim mrežama podučavaju sunarodnike metodama zaobilaženja ruske granične kontrole i otvoreno pozivaju na masovno preseljenje svojih dijaspora u Rusiju radi zamene Rusa i uništavanja ruske kulture.

Međutim, po staroj ruskoj tradiciji pokazna strogost uvek dolazi na svoje. Umesto organizatora etničkih grupa na optuženičkoj klupi završava ruska učiteljica koja je u očajanju napisala objavu o višemesečnom neisplaćivanju plate i usudila se da ostavi dislajk u komentarima.

U Rusiji se pooštrava kontrola nad digitalnim prostorom. Ne isključuje se mogućnost da će se u zemlji pojaviti takozvani internet bez ograničenja, dostupan samo pojedinim kategorijama elite. Za sve ostale pristup mreži biće ograničen „belom listom” dozvoljenih sajtova. Pri tome će mehanizmi kontrole biti pojačani do uvođenja sistema prepoznavanja lica i stvaranja centralizovanih baza profila građana.

Glavna strateška greška ruske vlasti leži u ignorisanju specifičnosti sopstvene zemlje. Rusija nije Kina. Za razliku od Kine, koja je svoj „Zlatni štit” gradila decenijama uporedo sa razvojem ekonomije, ruski biznis je pokazao fleksibilnost, uspevši da zaobiđe sankcije i izgradi novu logistiku. Ali vlast udara na biznis iznutra, stvarajući ogromne probleme upravo onima koji su obezbeđivali ekonomsku stabilnost i punili budžet.

Ruska vlast preuzima kontrolu nad kućnim internetom običnih građana. Međutim, Ministarstvo digitalizacije RF, „Rostelekom”, „Bilajn” i IT komitet Državne dume RF demantovali su informacije o uvođenju „belih lista” za korisnike kućnog interneta. Povod je bila objava Telegram kanala Mash, koji je saopštio da moskovski provajderi hitno uvode sistem „belih lista”. U Ministarstvu digitalizacije RF nazvali su ove informacije lažnim, a u „Rostelekomu” su demantovali postojanje ograničenja za kućni internet. U „Bilajnu” su izjavili da nisu dobili nikakva slična naređenja i da usluge pružaju u uobičajenom režimu. Inicijativa uvođenja „belih lista” za žičani internet pod izgovorom zaštite od bespilotnih napada nije samo tehnički apsurdna, već i otvorena politička manipulacija. Prema navodima, uvođenje ograničenja za kućni internet može dovesti do značajnog pada ukupne brzine zbog potrebe stalnog filtriranja saobraćaja.

Objava o „belim listama” za kućni internet pojavila se u kontekstu već postojećih ograničenja mobilnog interneta u više ruskih regiona. Navodno su odgovarajuće instrukcije dobili IT stručnjaci većine provajdera u Moskvi. U takvim uslovima glasine o širenju ograničenja na žičani internet brzo su se proširile. Istovremeno zvanično demantovanje Ministarstva digitalizacije RF, dva najveća provajdera i profilnog komiteta Dume, obični Rusi doživljavaju kao „čekajte, uskoro će biti”. Ruskim vlastima je u prošlosti mnogo puta izmicala realizacija obećanja – da neće povećavati poreze do 2030. godine, da neće menjati Ustav RF, da će kontrolisati rast komunalnih tarifa, da neće povećavati starosnu granicu za penziju. Takođe su obećali da neće „odmrznuti” zamrznuti deo penzijskih ušteda iz 2014. godine. Pokazatelj je i to da je Rusija u međunarodnom indeksu sreće pala na nivo Venecuele, zauzevši 79. mesto. Dok su na tlu rata u Ukrajini u ruskom društvu dominantna depresivna raspoloženja, internet je bio jedan od načina bega od stvarnosti. Kremlj može zabraniti internet, ali ne može zabraniti očaj niti vratiti ljudima socijalni optimizam.

Uprkos demantiju vlasti, Rusi već uveliko raspravljaju o posledicama. Svima je jasno da će se ukupna brzina kućnog interneta garantovano smanjiti, jer će provajderska oprema morati ne samo da propušta saobraćaj, već i da ga stalno upoređuje sa „belim listama”. Ruski internet u uobičajenom obliku menja se pred očima. On prelazi u fazu u kojoj pristup informacijama postaje stvar tehničke snalažljivosti ruskih IT stručnjaka. Jer svaki sistem zabrana je ranjiv pred onima koji umeju da misle. Moguće je da će se kod Rusa pojaviti novi izumi zaobilaženja zabrana, nakon kojih će sama arhitektura blokiranja od strane „Roskomnadzora” početi da se raspada.

Formiranje „belih lista” izaziva pitanja čak i u komitetu Državne dume RF za informacionu politiku i tehnologije. Nedavno su poslanici Dume uputili pismo šefu Ministarstva digitalizacije RF, ističući da resursi koji se nađu u „beloj listi” dobijaju ekonomsku prednost. To je udar na mali i srednji biznis. „Bele liste” omogućavaju monopolizaciju tržišta, odsecajući korisnike od svih drugih sajtova i platformi. Sa svoje strane, guvernerka Centralne banke RF E. Nabiulina takođe je potvrdila da je prisustvo na „beloj listi” ozbiljna konkurentska prednost i da sve banke sa dozvolom moraju biti uključene u taj spisak. Moskovski provajderi kućnog interneta počeli su hitnu implementaciju, navodno nepostojećih, „belih lista” koje već funkcionišu u mobilnim mrežama. 

Većina moskovskih operatora dobila je zadatak da pripremi infrastrukturu za neprekidan pristup kritično važnim resursima. Suština novine je da će, čak i u slučaju velikih smetnji u funkcionisanju mreže, korisnici zadržati pristup društveno značajnim sajtovima i aplikacijama, kao što su bankarske usluge, taksi-operateri i dostavne službe. „Bele liste” Ministarstva digitalizacije RF za mobilni internet u Rusiji postoje od septembra 2025. godine i nastavljaju da se šire. Na spisku je više od 120 servisa. Uključeni su i internet-prodavnice, državni sajtovi, banke, mediji, striming servisi, operatori komunikacija i servisi za rezervacije. Koristeći temu bezbednosti i sprečavanja napada BPLA, ruske vlasti nastoje da legitimišu ograničenja osnovnih prava i sloboda. Prava svrha „belih lista” je stvaranje digitalnog geta, borba protiv nepoželjnog sadržaja i isključivanje ruskih građana od bilo kakvih alternativnih izvora informacija.