Profesor Orlović u svom obraćanju obradio je temu da li promena nemačkog kancelara istovremeno znači i promenu politike.

On je govorio o krizi liderstva koja je nastupila u okviru vladajuće stranke u Nemačkoj, te da je logično da su se posle jedne takve ličnosti kakva je Angela Merkel, koja je šesnaest godina bila na čelu nemačke vlade, stvorili mnogi problemi.

- Jednostavno se radi o tome da je Angela Merkel imala, kako se kaže, status službene kancelarke Nemačke, a neslužbene kancelarke Evropske unije. Postoji ono standarno pitanje koje se smatra da je postavio Henri Kisindžer, “koji to telefon treba da okrenemo u Evropi, da znamo šta Evropa misli”. Do ovih izbora to je sasvim sigurno bio telefon Angele Merkel – ukazao je Orlović.

Tu činjenicu on je ilustrovao time što je Evropski savet za spoljnu politiku veče uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj sproveo ispitivanje javnog mnjenja, koje je pokazalo da bi se na hipotetičkim izborima između Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, za dužnost fiktivnog predsednika EU, jasna većina Evropljana odlučila za nemačku kancelarku.

- Kolega Ivan Krastel kaže “čini se da će Nemačkoj uspeti neometani prelaz u eru nakon Angele Merkel, dok Evropska unija mora da nauči kako se preživljava u svetu bez nje”, pre svega u okolnostima delikatnih momenata unutar EU, kada je ona pronalazila rešenje i očuvala nekakav konsenzus – naveo je Orlović.

Kada je reč o postizbornim koalicijama i sastavljanju vlade u Nemačkoj, on je kazao da najmanji koalicioni potencijal imaju stranke krajnje levice i krajnje desnice, dok je osim SPD-a, koji je pobednik izbora, delovalo da ključ vlade drže “zeleni” i liberali.

- Gotovo je izvesno da će se formirati vlada od takozvane “semafor koalicije”, SPD-a. Zelenih i liberala, koji će imati 416 od 735 mesta u nemačkom parlamentu, što znači da će se najverovatnije raditi o vladi koja će imati stabilnu većinu – obrazložio je Orlović.