Na početku svog izlaganja, Panović je pomenuo 1903. godinu i Majski prevrat, u kontekstu odnosa politike i medija. On je naveo primer kako je Njojork tajms izveštavao o tom istorijskom događaju. 

- To je bilo nešto najjezivije. Oni su rekli da su Srbi Sloveni, a da Sloveni dolaze iz dalekih močvara na istoku i da žive u sojenicama koje nemaju prozore, te da su oni, kada su masakrirali svoj kraljevski par, morali da ih bace kroz prozor. Tek tako, ritualno, oni su izvršili čin ubistva. Ta medijska slika koja se doduše nije mnogo razlikovala od istine je bila dominantna u američkom javnom mnjenju. To pokazuje koliko je Srbija za vrlo kratko vreme, pre svega zahvaljujući velikim žrtvama i velikim uspesima u Prvom svetskom ratu, suštinski popravila imidž na zapadu, a samim tim i u SAD i postala uvažena i bitna članica međunarodne zajednice - istakao je Panović. 

On je dodao da je Srbija isto tako ekspresno upropastila svoj imidž i kapital tokom poznih osamdesetih i tokom devedesetih godina, te da od te autodestrukcije još uvek ne možemo da se oporavimo i da regenerišemo kapital koji smo nekada imali. Panović se osvrnuo na odnose Jugoslavije i SAD tokom hladnog rata, kroz posete američkih predsenika Jugoslaviji. 

- Mi u Srbiji stalno imamo potrebu i psihološki momenat da nam ponovo dođe američki predsednik ili britanski premijer, kao što nam je došao francuski predsednik. Izdvojio bih tri bitne posete: dolazak Ričarda Niksona 1970. godine, potom posetu Džordža Forda 1975. i dolazak Džimija Kartera 1981. godine. Niksonova poseta je vrlo bitna. On je došao sa suprugom, a sačekao ga je Tito sa Jovankom u Beogradu. Nikson je zaustavio kola kod Londona, grlio se sa narodom i rekao "živela Jugoslavija". Na večeri je rekao da je "Tito div među svetskim liderima". Međutim, posle Beograda, Nikson odlazi u Zagreb, gde ga isto frenetično dočekuje masa. On u Zagrebu govori "živela Hrvatska". Tito je bio poražen tom činjenicom - istakao je Panović. 

Govoreći o aktuelnom trenutku, on je ocenio da je "blanko" poverenje i oduševljenje Donaldom Trampom u Srbiji zapravo pokušaj da se antiamerički stav sanira.

- Tu se otkriva vrsta naše infantilnosti da uvek željno očekujemo nekog spasioca. Te nade koje se ulažu u Trampa su vrsta srpske želje političkih i intelektualnih elita kao i naroda da se ti odnosi poprava, a da to ne mora da znači pogoršanje tradicionalno dobrih i veoma bitnih odnosa sa Rusijom - zaključio je Panović.