Sećate se kad je „Milo-Turčin“ priznao Kosovistan. Opet su padale zakletve „nikad više dole na more“. Kad ono bi i Igalo puno turista iz Republike Srpske koji su srbovali po terasama sa „ćirilicom“. Ali, to se kao ide kod braće Srba u Crnu Goru.

I kad su nas stavili na „beli šengen“ govorilo se da će sad samo budala u Crnu Goru kad za iste pare i jeftinije može u Grčku. Crnogorske plaže sve do korone nisu se uželele srpskih turista uprkos tome što je Grčka, što bi se reklo, izdominirala.

Nečije nade da će propasti turizam u Crnoj Gori zbog Đukanovićeve „antisrpske“ i pronatovske politike slične su bile nadanjima da će Slovenci umreti od gladi kad napuste Srbe.

Da li je toliko bitno da li Boris Milošević jeste ili nije na tvrđavi u Kninu ako srpski elitni turisti jesu na Brionima?

Zbog Milovog „udara na svetinje“ očekivalo se da srpski turisti kažu – „Svi smo mi Mašani!“ (po onom simpatičnom i nepotkupljivom Mašanu koga je DPS hteo da korumpira – ako glasa za suverenost izmiriće mu nagomilani račun za struju). Prošle izborne godine čuo sam montenegrine koji su upozoravali da se sa srpskim turistima, kojima je omogućen ulazak sa PCR testom, mogu prošvercovati i „turisti“ koji bi mali destabilizirajući potencijal. Kao što  znam i građane Srbije koji su prekršili „zakletvu“ – nikad više dole – i koji su prošlog leta sa testom s Torlaka otišli „dole“ apsolutno indiferentni prema izborima, pa i odnosu „milogoraca“ prema svetinjama. Jer plaža je najveća svetinja.

Ovog leta Crna Gora je krcata srpskim turistima i njihovim šugamanima. Nekima je možda lakše jer je Milo, iako još predsednik, razvlašćen u parlamentu i rodnom Nikšiću. Pa ko može da pomisli da je neko bojkotovao more Crne Gore zato što je Krivokapić navodno izneverio nade litijaškog događanja naroda. Kao što je stvarno glupo reći da su turisti iz Srbije i Republike Srpske stigli u Crnu Gori presudno zarad svetinja i nacionalnog šarma Mandića, Medojevića i Kneževića.

Nečije nade da će propasti turizam u Crnoj Gori zbog Đukanovićeve „antisrpske“ i pronatovske politike slične su bile nadanjima da će Slovenci umreti od gladi kad napuste Srbe

Da li je toliko bitno da li Boris Milošević jeste ili nije na tvrđavi u Kninu ako srpski elitni turisti jesu na Brionima?

Srpski turista ima isti slogan kao Vučić, čak i ako nije za njega – „Predaja nije opcija“. Prepreka ne sme da bude ni korona, ni požari, ni narativi.

Da nije bilo korone, teško da bi i Neum („bosansko more“) prošle godine postao „srpski turistički Kalinjingrad“, enklava bez PCR testa.

Srpski turisti „albanskom spomenicom“ ovog leta pokazuju koliko je Vučić u pravu kad insistira na Open Balkanu i auto-putu Niš – Drač.

Srpski turista ima u regionu veći ugled od političkog Srbina. Kao da nije iz Vulinovog „srpskog sveta“.