Nakon posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Beogradu, nakon ‘Ordena prijateljstva’ što ga je Lavrov uručio Dačiću u ruskoj ambasadi, nakon Dačićevog poklona Lavrovu (dres sa brojem 10), i poklona (licidersko srce) portparolki Lavrova – Mariji Zaharovoj mogućnost da SPS ne preskoči cenzus, a što sluti Vuk Jeremić, bila bi svojevrsno poniženje za Rusiju. Ako bi SPS bila malkice iznad cenzusa, to znači da bi bez Lavrova verovatno bila ispod cenzusa.

Kako sad bizarno zvuče nekadašnje slutnje nekih sadašnjih pristalica koalicije u kojoj je Vuk Jeremić, da će njega ‘sutra Lavrov na tenkovima dovesti na vlast u Beogradu’. Kako su postale smešne stare tvrdnje o Jeremiću kao o ‘ruskom čoveku’. One o Jeremiću kao ‘kineskom čoveku’ donekle se drže, ali samo u režimskoj propagandi kad se pominju ‘kineske pare’ koje su, naravno, dobre kad su infrastrukturna ulaganja u državu na čijem čelu je Vučić.

Korektno je što je Vučić u Hramu Svetog Save na Vračaru prilikom prezentacije mozaika centralne kupole, naveo i napore Zorana Đinđića da se hram izgradi. Pisao sam reportažu sa donatorske večere koju je Đinđić organizovao za izgradnju hrama, a sad zvuči malo morbidno da je na toj večeri Đinđić sedeo zajedno sa Amfilohijem Radovićem. Vučić se zahvalio i Tomislavu Nikoliću na naporima da se izgradi hram. Pomenuo je Vučić i doprinos kraljeva – Milana, Petra i Aleksandra, korektno je pomenut doprinos i Tomislava Nikolića ali i  doprinos renesansnog komunističkog kadra Dušana Čkrebića koji je ustvari ‘otčepio’ izgradnju. Inače, Čkrebić je možda najdemantovaniji čovek moderne srpske političke istorije. Zbog čega? Pa zbog rečenice s kraja osamdesetih – ‘Srbija je umorna od lidera’, koja se doduše odnosila na Ivana Stambolića, a ne na Miloševića. Izgleda da i dalje nije umorna.