„Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala” je 26. januara održala vebinar o IFT u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji i širem regionu Zapadnog Balkana, a posle prezentovanja izveštaja “Ilegalni finansijski tokovi u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji”, koji je obradio trenutne trendove nezakonitih finansijskih tokova u regionu. “Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala” okuplja profesionalce koji bave temama iz oblasti  nelegalne ekonomije i kriminalnih aktivnosti. Kroz globalnu mrežu opservatorija civilnog društva za ilegalnu ekonomiju, nadgledaju  trendove i rade na kreiranju dokaza za delovanje javnih politika, širenja stručnosti  mreže i  multisektorskih i holističkih odgovora na čitav niz vrsta kriminala.

O ključnim pitanjima iz oblasti negativnih tokova novca na vebinaru su govorili  stručnjaci iz tri fokusirane zemlje, ali i eksperti iz drugih zemalja kako bi se sveobuhvatno sagledao taj problem i dali konstruktivni odgovori I predlozi. Izveštaj je analiza iz perspektive civilnog društva, zasnovan na intervjuima sa zvaničnicima za borbu protiv pranja novca, policajcima, infrastrukturnim savetnicima i predstavnicima civilnog sektora. Dokument baca svetlo na ovaj fenomen, a nezakonita priroda ovih tokova otežava otkrivanje punog obima problema.

Izdvojeni su osnovni pravci kriminala - korupcija, organizovani kriminal i utaja poreza. Procenjuje  se  da se prihodi stečeni ili prebačeni nezakonito iznose oko 2-5 odsto godišnjeg BDP-a, što je 1,5 do 3,75 milijardi eura i da će većina ovog novca otići u građevinarstvo, nekretnine, turizam i kockanje. U Izveštaju je navedeno da milioni evra od ilegalnih finansijskih tokova (IFT) putuju kroz Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju i cirkulišu kroz finansijski sistem.

Korupcija ostaje ključni problem na Zapadnom Balkanu, a izveštaj se fokusira na tri studije slučaja: finansiranje nevladinih organizacija u Bosni i Hercegovini, odbrambenu industriju Crne Gore i infrastrukturne investicije u Srbiji. Izveštaj „Ilegalni finansijski tokovi u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji” otkriva glavne pokretače i sadašnje trendove ilegalnih finansijskih tokova u ove tri države i analizira kako njihove vlade suzbijaju ovaj oblik kriminala.

- Korupcija, ilegalna trgovina, izbegavanje i utaja poreza su tri faktora koja daju zbir nelegalnih novčanih tokova. Kriminalno podzemlje pokreće svoj novac kroz svet finansija, kako u regionu, tako i kroz ofšor - rekao je Robin Kartrajt, jedan od autora pomenutog Izveštaja i naglasio da su se prilikom izrade suočili sa nedostatkom podataka u svim komponentama i kanalima neleganih tokova novca, a poseban problem je bilo dolaženje do podataka o  pranju novca i nekih od načina kojima se realizuju kanali trgovine, zbog čega su predstavljene brojke, po njemu, potcenjene.

U Izveštaju se zaključuje da uprkos značajnim naporima vlada da spreče ovu vrstu kriminala, primena novih zakona i propisa ostaje ograničena i da to  obeshrabruje javni i privatni sektor od ulaganja u osnovnu infrastrukturu. Upravo to lišava legalnu ekonomiju resursa koji su potrebni za održivi razvoj, poput ulaganja u zdravstvo, škole, socijalnu pomoć́ i javnu bezbednost.

- Slučaj Srbije je posebno interesantan jer se čini da je korupcija u infrastrukturi povećala cene troškova za 20-30 odsto, ali nema institucionalnog odgovora koji bi to dokazao - naveo je učesnik vebinara Saša Đorđević́, koji je koordinator Globalne inicijative za Srbiju i Crnu Goru. On je posebno naglasio da odbrambena industrija u Crnoj Gori zaslužuje veliku pažnju s obzirom na slabu kontrolu rizika u nabavkama i upravljanju finansijama u zemlji.  

Đorđević je izneo i podatak da  je Zapadni Balkan svake godine uskraćen za 200 miliona evra poreza zbog  ilegalnog prometa duvana, kao i da se porez na dohodak izbegava plaćanjem radnika u gotovini.

Studija troškova izgradnje autoputa u Srbiji ukazuje da je cena koja se plaća kineskim infrastrukturnim partnerima veća za skoro trećinu u odnosu na konkurente koji nisu izabrani. Ovakvo potencijalno neetičko poslovanje nije ograničeno samo na kineske kompanije, navedeno je  u Izveštaju.

Miroslava Milenović, srpski ekonomista i forenzički računovođa, je na vebinaru  navela da u zvaničnim podacima i na osnovu toga što se niko ne procesuira zbog takve delatnosti, u Srbiji sve izgleda savršeno, ali da gradjani imaju sasvim drugu percepciju o tokovima novca:

- Primetno je veliko ulaganje u stambene i komercijalne objekte koji često ostaju prazni, što bi trebalo da bude crveni signal da je verovatno reč o sumnjivim novčanim transakcijama – rekla je Milenović.

Kristina Amerhauzer, koautorka izveštaja, je navela da problem ilegalnih finansijskih tokova  nije dobro spoznat  ni dovoljno  istražen i dodala: 

- Nadamo se da će ovaj izveštaj Globalne inicijative o IFT povećati svest o problemu i stimulisati efikasniju prevenciju i odgovore.