Početkom februara ove godine, Vlada je u okviru redovnog usaglašavanja sa prosečnom inflacijom iz 2025. povećala akcize na gorivo koje su za bezolovni benzin utvrđene na 72 a za dizel na 74,04 dinara po litru. Tri nedelje kasnije, SAD i Izrael započeli su vojnu intervenciju protiv Irana, što je pokrenulo spiralu ekonomskih problema. U njihovom središtu sve je očiglednija naftna i gasna kriza s obzirom na to da petina tih energenata na globalno tržište dolazi iz regiona Bliskog Istoka. Na svetskim berzama došlo je do skoka cena, u pojedinim danima i za više od 30% uz prognozu da će rast biti i veći zbog neizvesnosti, razrušenih proizvodnih kapaciteta i jako otežanog transporta.

Srbija je u prvoj reakciji odlučila da smanji tek utvrđeni iznos akciza ne bi li nižim fiskalnim opterećenjima amortizovala cenovni udar u nabavci sirove nafte. Akcize su prvo spuštene za 20% a potom i za 25% sa ograničenim trajanjem koje je sada limitirano do 24. aprila. Prema novoj računici, na proizvodnu cenu litra bezolovnog benzina dodaje se 54 dinara akcize a na gasna ulja (dizel) 53,50 dinara.

Na tako formiranu cenu obračunava se i porez na dodatu vrednost (PDV), ali po tom osnovu neće se bitnije smanjiti prihod u državni budžet, jer značajniji deo koji se izgubi zbog nižih akciza, nadoknađuje se iz uvećane cene naftnih derivata što je takođe deo osnovice za obračun PDV-a. Uz to, cene goriva koje i pored intervencije rastu, kao i veći troškovi u drugim oblastima proizvodnje, po sili inflacije delimično će pokriti nedostajući akcizni prihod. Litar benzina trenutno košta 191 dinar a dizela 217 dinara. Ipak, pregrada u državnoj kasi koja se puni iz akciza biće značajno umanjena bar u ovom periodu na koji se nova uredba Vlade odnosi.

Kartaroški trik za rupu u budžetu

Prema planiranom budžetu za 2026. godinu, u kome uobičajeno poreski prihodi učestvuju sa više od 86% ukupnog priliva, od predviđenih 2.080 milijardi dinara (17,8 milijardi evra) najveći je udeo koji će biti ubran iz PDV-a. Ove godine po tom osnovu očekuje se iznos od 1.084 milijarde dinara (ili 9,26 milijardi evra) što u ukupnim poreskim prilivima u budžet, učestvuje sa gotovo 45%.

Drugi po visini prihod, sa udelom od 19% potiče od akciza. Predviđeno je da se po tom osnovu prikupe 453,3 milijarde dinara (3,87 milijardi evra). Više od polovine akciznog priliva ubire se od plasiranja naftnih derivata – 244 milijarde dinara (preko dve milijarde evra) što znači da iz te niše dolazi malo više od svakog desetog poreskog dinara u budžetu – preciznije 10,1% poreskog prihoda obezbeđuje se naplatom akciza na naftne derivate.

Iako računice za prvi kvartal još nisu svedene, za mesec dana koliko je u primeni smanjeni iznos akcize, gruba procena kazuje da je državna kasa najverovatnije lakša za oko četiri milijarde dinara (više od 30 miliona evra). Da li će to umanjenje uticati da se neke od planiranih investicija ili obaveza ne ispune, ili će poslužiti kao alibi za to što nije ispunjeno, za sada se ne zna. Vlada uvek može da potegne keca iz rukava i da se dodatno zaduži kako bi zatvorila novu budžetsku rupu, ako joj je to potrebno. Konačno, radovi oko EXPO izložbe privode se kraju, trebaće dosta para za sve što je predviđeno a istovremeno se i izbori uveliko najavljuju pa je teško poverovati da će vlast umanjiti aktivnost ukoliko to nije iz nekih drugih razloga. Zato je onaj kartaroški trik ipak verovatniji.

Koliko dugo će budžet moći da izdrži smanjene akcize teško je proceniti a još je teže objasniti enigmu cene koja i pored te olakšice spada među skuplje u svetu. Od 169 država rangiranih od najjeftinije do najskuplje, Srbija zauzima visoko 130. mesto po visini cene benzina i 131. po ceni za dizel. Prema podacima sajta GlobalPetrolPrices, na dan 13. april ove godine, najjeftiniji dizel ima Venecuela, za litar se plaća 0,004 američka dolara, dok se najpovoljnije benzin toči u Libiji (0,024 dolara) i Iranu (0,029 dolara). Najskuplje je u Hong Kongu gde je litar dizela 4,5 dolara a benzina 4,135. Autori sajta napominju da je najniža cena goriva u zemljama koje imaju sopstvenu proizvodnju ili su izrazito nerazvijene, a dodaju da je za one koji potrebe podmiruju iz uvoza, cena u nabavci na svetskom tržištu ista za sve. Razlike koje se javljaju u maloprodaji potiču od državnih nameta, poreza, akciza i drugih taksi.

Mićović: Intervencije iz rezervi minimalne

Od naše “olakšane” cene, jeftiniji benzin je, između ostalih, na pumpama u Severnoj Makedoniji, BiH, Bugarskoj, Crnoj Gori i Sloveniji, dok je skuplje u Mađarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Rumuniji, Albaniji i Nemačkoj. Po nižoj ceni od naše, dizel se nabavlja u Severnoj Makedoniji, Mađarskoj, Crnoj Gori, Bugarskoj i Sloveniji a skuplje je u Hrvatskoj, BiH, Rumuniji, Grčkoj, Albaniji i Nemačkoj.

Ali, od cene nafte još je važnije pitanje da li će je na svetskoj pijaci biti dovoljno. Već posle prvih vojnih dejstava i šoka zbog zaustavljenih tankera procenjeno je da se postrojenja za proizvodnju gasa i sirove nafte na Bliskom Istoku neće tako brzo obnoviti. To se odmah odrazilo na tržišta, pa je u velikom broju zemalja skočila ne samo cena već i potražnja koja je proizvela nestašice. U Srbiji se taj skok potražnje dogodio još početkom prošle godine, nakon što je američka administracija zbog većinskog ruskog vlasništva uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije. To je psihološki momenat koji može da utiče na pojačanu tražnju, ali istovremeno zbog sve skupljeg goriva i tražnja može da oslabi pa je jako teško izvući zaključke, ukazuje Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftne industrije Srbije.

- Potrebe srpskog tržišta u potpunosti su zadovoljene iz domaće proizvodnje i uvoza iako se dešavalo da država reaguje rezervama. Ali, to je bilo zbog zaustavljene prerade u pančevačkoj rafineriji, ili kada su naglo uvećane nabavne cene. Ali, u odnosu na ukupne zalihe, intervenisalo se malim količinama. Usledila je druga vrsta intervencije, smanjenje akciza, prema poslednjoj objavi za 25%, ali je pri tom nažalost, izostavljeno smanjenje akcize na tečni naftni gas (TNG) koji je takođe motorno gorivo. Time je narušen paritet, gas je postao preskup pa su ta vozila jednostavno prešla na benzin dodatno opterećujući njegov promet – kaže Mićović.

Podseća da smo ušli u petu godinu primene uredbe o ograničenju cena dizela za poljoprivredna domaćinstva, koja su do skoro, na osnovu uredbe iz 2022. godine, kupovala gorivo po ceni od 179 dinara a imali su pravo da po toj ceni nabavljaju po 100 litara za svaki hektar registrovan u eAgraru. Tek nedavno je ta cena podignuta na 184 dinara. Istovremeno, registrovana gazdinstva mogu da na osnovu računa o kupljenom gorivu podnesu zahtev za refakciju akcize, na osnovu koje će imati povrat od 50 dinara po kupljenom litru dizela. Pravo na refakciju akcize imaju i prevoznici u drumskom i teretnom saobraćaju, napominje Tomislav Mićović.